PACIFIK 1.

"...vetar i talasi oblesak sunca u plavom mora znaju da u glas zapevaju."

-Video klip "Zvuci mora" se moze videti na kraju ove zbirke pesama.

-Na kraju "POEME POETI") je video: "NERUDA I MODIGLIANI".

*********************************************************************

Autor: Milo{ Bjeli}

(Svaka pesma treba da ima kakvu tajnu - Malarme)

*****************************

***DEO PRVI***

M O R N A R I
S N O V A
(Zbirka pesama o moru)
......................................

PEVANJE PRVO
(Re~i; Na pesku; Okean; Svemir se u okeanu ogleda; Zvezda severnjaca; Devojka kraj mora;

Potopljeni grad; Ribe)

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
*RE^I*

Re~i se
lome u stenju
u vrta~ama
tope se
nesuvisle
u {umoru
vode po pesku
utapaju
u sinjem moru.

Dobacujem ih vetru
dovikujem ih buri.

Ili ih {apu}em
uzalud u
penu talasa.
**************

*NA PESKU*

(Posvetna pesma)

Pena talasa

bri{e

tragove stopala

na pesku pla`e.

Moji se jo{ tu vide
a njenih

odavno nema vi{e.

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*SVEMIR SE U OKEANU OGLEDA*

Svemir se u okeanu

ogleda.

iskri

u peni talasa

u zvuku.

U no}i
pod grozdovima zvezda
tek samo treba

pru`iti ruku.

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*ZVEZDA SEVERNJA^A*

Zvezda severnja~a
treperi
u oku mornara

`udnog luci.

Ili ga pogled vara?
Mo`da je samo
varljivi Venus
zornja~a nepostojna

koja ga

poput sirene

zove.

U tlapnju
pretapa snove?
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*OKEAN*

U no}i
kad zvezde otslikava
kad {umi talasima iz tmine
okean

iz davnine

donosi {apat riba.

A {koljke na pesku pla`e
kao da bruje
muzikom sfera.

Kao da ne{to ka`u.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*DEVOJKA POKRAJ MORA*

Devojka pokraj mora
sama
nose je koraci laki
dok vetar

sa pu~ine

mrsi joj kosu

poput zaljubljenika.

Kao da lebdi
stazom
no{ena maestralom
iznad litice

iz talas izronile.

Kako da izbrisem
iz se}anja
njen laki korak

iskru iz njenog oka

obrise njenog lika?

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*POTOPLJENI GRAD*

Iz barke,
nenadno,
ugledah potopljeni grad.

Podigoh vesla
i pustih
da tiho klize po vodi.

Preko negda{njih vrtova
zidina ku}a
plo~nicima bez koraka.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*RIBE*

^ute ribe u okeanu
nemo plivaju
u dubini.

Kao da kriju
neku tajnu
u plavoj tmini.
*********************************

DRUGO PEVANJE
(Svi smo mornari...; Poruka; Zaplovio sam jedrenjakom;
Spomenik; Razbijena barka; Galebovi; Ribari; Tela u vodi;
Apokalipsis; Pesak; Talasi; Svima, svima)

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*SVI SMO MORNARI...*
(Posve}ena Branku Miljkovi}u)

Svi smo mornari na{ih `ivota
no{eni talasima sudbina
u potrazi za morem ti{ine
a ~esto
izgubljeni u buri.

Mornari na{ih snova
u potrazi
za nekom lukom
za nekim osvetljenim prozorom
ljubavi nedo`ivljenoj
ili tek
za nekim o~ima
trenutnim pogledom
pre`ivelom u se}anju.

I svi smo tro{no sazdani.

A ipak
voljni da zaplivamo uz struju
nejaki,
da prkosimo mo}nim
slabi}i
da izazivamo silu
crvi nebeski
da napadnemo a`daju
svemira
golim rukama.

Su`nji
Da zapevamo o slobodi.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*PORUKA*

Pesni~e
da bi pevao o moru
ne mora{ biti mornar
dosta je
otisnuti se na pu~inu.

Stihovi
koje ne nosi vetar
ne razbijaju ih talasi
nisu iz pesme o moru.
...........................................

*ZAPLOVIO SAM JEDRENJAKOM*

Zaplovio sam jedrenjakom
po nekom
izgubljenom moru
u tminu obavijen
slu{ao
{umor vetra
u razapetom jedru.

More je bilo sivo nebo
bez zvezda
nikoga
da mi poka`e put.

Pred zoru tek
razaznah pesmu
nevidljive Sirene
u talas
odevene.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*UTOPLJENI MORNARI*

Kraj staze
lenger
u pesak ukopan
plo~a bez imena
i kiparisi na stra`i.

Grobi{te neznanih mornara
utopljenih
u buri nespomnoj
za koje
neznane o~i pla~u.

Devojko
dok {eta{
stazom kraj mora
uberi
rukovet cve}a za njih.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*RAZBIJENA BARKA*

U pustoj uvali
ka otvorenom moru
pronadjoh
razbijenu barku.

Katarka slomljena
bez krme
a na palubi okna kabine
poput o~iju
utopljenika.

I videh njihove poglede
u`asom ispunjene
dok bura
bokove barke lomi
voda prodire.

Za~uh njihove krike.

Da su ve} znali
o potopljenoj barci
da li bi ikad
zaplovili po moru?
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*GALEB*

Krik galeba u visini
dok ra{irenih krila
na vetru se ni{e
i pu{ta zamah
da ga nosi.

Pokadkad
u nebo se zaleti
a zatim ka talasima
suncem okupanim
krila ustremi.

Dodirne penu belu
koja ga mami.

U kljunu
srebrna riba
u gr~u
se zakoprca.

Pa ipak
galebov krik u visini
i riba nema
srebrna
vetar i talasi
oblesak sunca
u plavom mora
znaju
da u glas zapevaju.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*RIBARI*

Ustaju bunovni
ribari
u zoru ranu
barke
po pesku pla`e
vuku tihano
da decu ne probude.

I dok sa obale
`ene ih pogledom prate
veslaju po talasima
svoje mre`e {ire
s pogledom u dubinu.

A zatim
dok na dnu barke
ribe se koprcaju
najstariji
ve} mutnim okom
ogleda pu~inu
za predznak bure.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*TELA U VODI*

Pod spletom
blistavih zvezda
u no}i
bez mese~ine
uplivavamo
u fosforescentno more.

Svetlucaju
planktoni okolo
dok talasi
miluju
golu nam put.

Nazirem kako joj
s grudi
slana se voda sliva.

Plivamo kao praljudi
slobodni i sami
a ipak
u osami
zazebemo u tmini.

Morski pas vreba u dubini.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*APOKALIPSIS*

Sa brega pe{}anog
zagrljeni
gledamo kako sunce
u okean se utapa.

Vatreno crveno
sjaje se
oblaci na horizontu.

Dok kao u`areni bakar
ogromna
sun~eva lopta
stapa se
sa ultramarinom daljine
strepimo
da ne utone
zauvek u tminu no}i.

Apokalipsis.

Ali mi dvoje tu smo
jo{ uvek
sad tamom obvijeni.

Pla{tom zvezdanog neba
pokriveni.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*ZVEZDANI PESAK*

Ka`u da svemir ima
zvezdanih jata
brojnijih
od zrna
peska na pla`i.

Uzeh ih pregr{t
a onda
pustih
da vetar raznosi
zvezdanu pra{inu.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*TALASI*

Uz stenu
nad vrta~om
peni nado{lo more
kao da bi do mene
ka vrhu litice stremi.

Zov iz dubine.

Nadolaze
jedni za drugim
talasi
nabujani i zapenjeni
a zatim
tihi, tihani
{ume po steni.
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

*SVIMA, SVIMA* (O~ajna pesma)

I tebi i njoj
i svima
svima.

Davaj
help, urgente, hilfe
spasavaj!

Pod hitno
na svim jezicima
prevodim
u ovu o~ajnu pesmu
nemu{ti jezik riba
blesak biserne {koljke
krimson korala
srebro bisera
skrletno morske zvezde.

O~aj
u budnom oku
mornara.

Odsvuda.

Sa ostrva u okeanu
sa broda belog na pu~ini
sa spruda pe{~anog
sa stenja visokog
gde galebovi se gnezde.

Poruku
no{enu talasima
prepevavam:
kad zagadimo more
ni du{e na{e ne}e
ostati ~iste.
***************************************

TRE]E PEVANJE (Atlantida; Pijani mornari; Ratna ladja; Morska zvezda; Andromeda; Zamkovi na pesku; Mladi pomorac; Aves nocturnos)

****************************************

*ATLANTIDA*
(Posve}ena ~ileanskom pesniku Vicenete Huidobro)

Da, postojala je Atlantida
i posle nestala
u dubinu okeana.

A njen je
sad zaboravljeni pesnik
poverio
svoju poslednju pesmu
talasima.

Oslu{nimo je
dok se jo{ uvek
{umor
njenih stihova
utapa
u penu talasa
razbijenih na steni.
*****************

PIJANI MORNARI

Brodovi ih raznose
po morima
po okeanu bludnje
dok pogledom
obalu tra`e
a snove
utapaju u vinu.

Sanjaju
o nekoj luci nevidnoj
o nekom
osvetljenom prozoru
tamo gde
skrivena iza zavese
~eka neznanka.

Utapaju te snove
u prvoj kr~mi u luci
u prvom kupleraju
ili u kakvoj tu~i
pesnicom ih razbijaju.

Pijani mornari
u praskozorju
lutaju
po pustim ulicama lu~kog grada.
***************

RATNA LA\A
(Posve}ena srpskom pesniku Bo`i Timotijevi}u*)

Plove nemu{ti
sivo obojeni
~eli~ne nemani
ko hladne senke koje
sudbinu nam kroje.

Evo je opet
na horizontu
ratna ladja
sa topovima i raketama
uperenim na obalu.

Preti
nemu{ta ladja
kupa~ima na pla`i
ribarima u barkama
deci
koja se igraju na obali.

Ljubavnicima.

Spava~ima i pesnicima
razbija snove
mrsi stihove
a muziku
zaglu{uje mar{evima.
******************

MORSKA ZVEZDA

Devojka
u talas zaroni
za {koljkama.

Sa skrletnom
morskom zvezdom
u ruci isplivava.

Ali vidi na suncu
skrletne boje se gube
krakovi zvezde venu.

Kako je bila lepa tamo u dubini!
**************

ANDROMEDA

Jednom u barci sam
u mrkloj no}i
bez mese~ine
ugledah Andromedu.

I videh
milijarde
trerptavih njenih zvezda
spletenih
u sazve`dja nespoznajna.

Naslutih planete
nedose`ne
okeane bezimene
sumrake crvenih sunaca
gde tonu u talasima
neznanih mora.

Pomislih za tren
misao luda
{to ve}
u magnovenju bledi:
mo`da tamo
na Andromedi
u jednoj barci
po moru bezimenom
neko
sanja o Mle~nom putu
oslonjen na katarku?

Sve pusti san.

A ipak
prelepo
sa zebnjom
snevati o Andromedi
u no}i bez mese~ine.

Pomislih
dobro je
{to postoji Andromeda
kao {to postoje
sestre.

I ljubavnice.
*********************

ZAMKOVI NA PESKU

Zamkovi na pesku
pod rukom de~ijom
se di`u
kule stra`are
ve} bdiju
da zamak
talasi ne razbiju.
**************

MLADI RIBAR

Mladi ribar
odrastao kraj mora
na suncu i vetru
oplanuo
verao litice obalne
ronio
u plavu dubinu
za {koljkama.

Svoje mre`e je jutrom
razapinjao
a posle ulov svoj
na dnu barke
kraj mola nudio.

Na istom molu
nude}i ulov
srebrni
osmehom osun~anim
lepotu devojku osvojio.

Sve dok mu bogati turista
devojku voljenu
ne odmami
daleko od mora
u grad bezimeni.

Ne roni vi{e
ribar mladi
niti se
s litice nad morem
nadnosi.

Na licu
od sunca spr`enog
osmeh se zatro.

Jednog je jutra
na moru bezvetrenom
pod belim jedrima
splasnulim
vesla ostavio
ruku u pesnicu
i pogled svoj
tamo ka gradu du{manu ustremio.

Iz grudima mu
krik
`udnje za osvetom
se otr`e.

Pu~ino
daj mi {irinu
buro zamah snage
mese~e
plimu nezaustavnu.

Kidaj im `ice
bu{i gume
na automobilima
neka ih zagu{i
zadah benzina
smrad
kanalizacije
koji u more
sipaju.

Ustani ribaru
mornaru na pobunu
uzmimo brodove
kidajmo lance
su`njima
lomimo tezore bankama!

Al vetar izvetri
bura talas ne pokrenu
jedra ne podi`e
tek galebovi
nad njima krstare.

A na dnu barke }ute ribe
u mre`i ulovljene.
*******************

AVES NOCTURNOS

Ptice no}i
{to izle}u iz tmine
iscrtavaju se
iz iskri~ave beline
kreste talasa
koji u nevid {umori.
Aves nocturnos.

A posle u more mraka utonu.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: *Slovo uz pesmu posve}enu Bo`i Timotijevi}u U jednom od svojih poslednjih pisama pred svoju preuranjenu smrt, naslovljenom 'Dragom Du{ku' (Du{anu Puva~i}u, uredniku elektronskog casopisa 'Kritika etc.' od 20 juna 2000) pesnik Bo`idar Timotijevi}, moj dugogodi{nji prijatelj iz mladosti, napisao je proro~ke re~i: "Od kako je po~elo ovo silovanje ove jadne Srbije, ne mogu i ne umem ni{ta slovesno da napi{em. ^ak mi se ponekad u~ini da i ono {to sam uop{te dosada radio i napisao, da je bilo kao da sam ceo `ivot bacio u vetar... A kada ~ovek jo{ shvati kolika je ni{tica u odnosu na jednu malu nagaznu minu (atomsku bombu i ne pomi{ljam da uporedjujem!), onda izgleda da su zlo i djavo ve} uveliko naselili ceo svet". To je bilo napisano u vezi NATO bombardovanja Srbije, daleko pre atentata od 11 septembra u Njujorku i pre nago {to su po~ele da padaju bombe u Avganistanu i Iraku. Poezija i bombe. Stihovi ba~eni u oluju.
Zagdjivanje mora. Bogati turisti i gladni na svetu... Bo`a Timotijevi} je instinktom pesnika saznao da se radi, kako je zaklju~io u pismu: "... o sudbini ne samo ove zemlje i naroda ve} zasigurno i sveg sutra{njeg sveta."**********************************************************************

***DEO DRUGI*** (U ovom delu bice dodat moj esej sa naslovom: "Poezija o moru"

**************************************************************************

DEO TRECI*** POEMA POETI Pablu Nerudi – Posventa pesma

Milo{ BJELI]

* C R N O. O S T R V O
(Poema posve}ena ~ileanskom pesniku Pablu Nerudi)

* Ta Isla Negra nije ostrvo u okeanu niti je Crno Ostrvo* crno izuzev za ^ileance ribare i pliva~e, ponekad, niti je pesnik na Crnom Ostrvu stasao ve} tamo u mestu Paral dalekom pribe`i{tu od lokomotiva gvozdenih i oca vozovodje `udnju je za putovanjem primio i tako sudbinu svoju za~eo. . Rikardo Neftali Rejes Basoalto- u Pablo Neruda sam se prekrstio kao ^ileanac i pesnik rastao, a mo`da i obrnuto, zatim je na Crnom Ostrvu kraj Obale Pacifika tamo mo`da prvi put ~uo ...tu~njavu topova okeana koji se kr{i po svojim obalama** i tamo nadomak pu~ine kao Neruda, spevao: ...odri~em se svakog nepoznatog mora ~iji talasi ne znaju ubijati... . Tamo je, sa Crnog Ostrva, besan i zanosan pa zatim tihan i brujan poput dalekih zvezda Pacific kao vaseljenu video. . Bio je i konzul i svetski putnik ali je jo{ u ^ileu jo{ kao mlad pesnik saznao da se zbog bunta protiv nepravde revolta zbog bede i gladi mo`e u tamnicu tavnu da zaglavi da iz voljene zemlje protera da na muke stavi glavu da izgubi. . Uprkos tome Neruda pesmu do pesme kao u karike lanca i ogrlice cve}a jos mladjan uplitao i tako sudbinu svoju skovao. . ...O Fran~eska, dokle sve tebe ne mogu odneti krila moja!... . Jo{ kao mlad pesnik Neruda je senjorite crnih o~iju vatrenog pogleda usana kao pupoljak ru`e crvenih stihovima kitio u pesmama uznosio: u: "Dvadeset ljubavnih poema i jednoj pesmi o~aja" i u "Sto ljubavnih soneta" jo{ od [ekspira nedosegnutih. . U prvoj poemi Neruda, dvadesetogodi{njak, opijen `enskog u `eni, peva ljubav puti: ...Ah tvoje grudi kru{ke, otsutnost u tvojim o~ima! Ah ru`i~asto pubisa! Ah tu glas lagan i tu`an!... i sanja o njima kao o peharima ...gde vino strasti u poeziju se preta~e loma~a stupora u kojoj `edj moja sagoreva... i tako, snevaju}i, sudbinu svoju kalio. . Mo`da nijednoj devojci nikada nije, i mo`da ne}e niko nikada vi{e takav djerdan soneta splesti kao Neruda sada ve} pesnik svebitnog ovaplo}enog u `eni: ...u tvom zagrljaju ja grlim sve {to postoji pesak pla`e, bitisanje, kro{nju ki{e... I mo`da nikada vi{e joj re~i: ...zna}e{ da te ne volim i da te volim jer tako dvojan i `ivot na{ je spleten... . Strastvene ode svojoj Matildi spevao onoj sa kojom sada zemlju upokoja tamo na Crnom Ostrvu, podno Pacifika, deli: ...Matilde, ljubljena moja,ne `elim zaspati bez tvojih o~iju niti bitisati bez da me one gledaju... .
^arobnim {tapi}em poezije Neruda sve je u stihove pretvarao pre svega sve {to je u rodnoj zemlji na{ao: pesmu o ribljoj ~orbi, o {koljkama, o crnom luku spevao, plamene stihove skovao o zastavi ^ilea, simbolu borbe za pravdu: ...Zastavu koju je narod s ljubavlju izvezao i par~ad njenu iz svojih patnji sa{io... . Bio je svetski putnik i mornar lutalica bez broda ali na krilima poezije, od Ma~u Pi~u Perua, tamo gde ...duh starih Inka se me{a sa oblacima {to andinske kordiljere krune, gde kondor krstari poput crne ladje… sve do Cejlona, svuda gde vode Pacifika obale zapljuskuju i gde maremoto talase svoje u biblijski Apokalipskis sliva ...stranu po stranu mo}na se voda cedi i sav svoj bes u morske dubine uliva... . Asfaltom Njujorka, Pariza, Moskve {partao premije Staljina i Nobela dobio sa Kastrom vatrenim re~ima plamen revolucije razgorevao a u ^ileu po~asti i policiske poternice od vlasti primao. . U Buenos Airesu u apsanu ga strpali a zatim u zvezde kovali, o [paniji je pevao zajedno sa onima kojima su u vatri borbe nestali o maslinjacima njenim zelenim konjima u planini izgubljenim sa pesnicima njenim, sa don kihotima, pesmu o "[paniji u srcu mome" Neruda zauvek nosio i tako sudbinu svoju `iveo. . Po njemu: poezija je uvek ~in mira i pesnici se iz mira kao ...hleb iz bra{na radjaju... . Ali i umiru u ratu pesnici sa stihom u srcu Garsija Lorka u [paniji, mu~ki, od ruke falange, zato {to be{e pesnik i {to mu stihovi kao `iva vatra goreli kao zvezde u tavnoj no}i sijali, dok je Neruda tamo, u [paniji, 1934, kao konzul ^ilea sudbinu svoju na{ao, sa bele`nicom u ruci, zapisao: kako je rat u [paniji poeziju mu izmenio. . Sa Salavatorom Aljende aljendisao senator i ambasador bio a usto i ku}evlasnik uzgred postao skupljao {koljke, farole, zvona bronzana, drvene devica sa brodskih prova u ku}u na Crnom Ostrvu donosio i najzad, sasvim na kraju, napisao: "Priznajem da sam `iveo". . Jednu tek nedelju dana na Crnom Ostrvu Aljendea pre`iveo i umro u Santjagu, u klinici Svete Marije, bataljon vojne hunte s pu{kom na gotovs bajonetima uperenim ko glogov kolac u ruci, u bojnom poretku mrtvog pesnika ~uvao da se ne povampiri. . I tako je Pablo Neruda svoj burni `ivot skon~ao. . Neruda pesnik na strani nevoljnika se svrstavao o bitci za hleb je pevao stihove u psalme borbi kovao i uvek, bez kolebanja, poru~ivao: ...Sve }emo polako, malo po malo, srediti obaveza}emo te, more, obaveza}emo te, zemljo, da ~uda stvara{ jer u nama samima u na{oj borbi hleba ima, ribe ima, to su ta ~uda.... ... Tu~e artiljerija okeana o stene Crnog Ostrva Neruda sa Matilidom tamo je u zemlji upokoja u mramor imena njihova urezana al njegov duh, nemirni, kao da lebdi nad talasima: ...no} atavisti~ka i so razasuta u temelje moje ku}e udaraju, samotnu senku, a nebo mi se na otkucaj srca okeana svelo... . ************************************************************* ZABELE[KE uz moju poemu Crno Ostrvo . Pesnik Pablo Neruda (alias od svog pravog imena: Rikardo Neftali Rejes Basoalto) rodio se 1904 u malom ~ileanskom gradu Paralu (Parall). Umro je u Santjagu 1973, u bolnici Santa Marija, nekoliko dana posle vojnog pu~a i ubistva Predsednika ^ilea Salvadora Aljendea, 11 septembra te godine; i odmah posle naglog pogor{anja pesnikove dugogodi{nje bolesti koje se dogodilo za vreme poslednjeg svog boravka na Crnom Ostrvu po~etkom tog sudbonosnog meseca septembra u istorijiji ^ilea. Nobelovu nagradu za poeziju dobio je 1971. *U ribarskom naselju na obali Pacifi~kog okeana, nazvanom Isla Negra (u prevodu: Crno Ostrvo – koje je ostrvo vi{e po imenu jer se ustvari radi o isturenom sektoru obale okeana) Neruda je sagradio ku}u; neposredno iznad stenovite pla`e u kojoj je, inspirisan direktnim pogledom na otvoreno more, napisao ve}inu svojih poema. **Originalni stihovi Nerude u ovoj poemi istaknuti su kurzivom slovima. moru.

¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨

++++++++++++++++++++++++++++++++

Video 1: More i zvuk talasa.



*IZVOR videa 2: ClaraDarko en YOU TUBE "Oda a la bella desnuda" poem by Pablo Neruda. English translation read here by British actor Rufus Sewell, extracted from the soundtrack album of "Il Postino" (1994), with music by Luis Bacalov (Oscar winner).

Video 2: Modigliani acts painting